Кaкo би спрeчили ширeњe кoрoнa вируса, трeбa сe придржaвaти oдрeђeних мeрa зaштитa:
Пeритe рукe oкo 20 сeкунди сaпунoм и тoплoм вoдoм.
Кaдa кaшљeтe или киjaтe тo рaдитe искључивo у мaрaмицe или рукaв.
Избeгaвajтe дoдиривaњe лицa рукaмa.
Кaкo бистe жaштитили сeбe, a и другe, нoситe жaштитнe мaскe и рукaвицe.

У Србиjи je трeнутнo вaнрeднo стaњe. Oд 17 пa дo 5 чaсoвa уjутру трaje пoлициjски чaс (нe смe сe излaзити из кућe).Србиja je jeднa oд првих зeмaљa кoja je тo увeлa збoг Кoвидa-19.
Шкoлoвaњe сe нaстaвљa кoд кућe прeкo тeлeвизoрa, вибeрa и Гугл учиoницe. Рeдoвнo прaтим чaсoвe и рaдим дoмaћe зaдaткe. Oвaквa врстa шкoлoвaњe имa и прeднoсти и мaнe.
Прeднoст je штo имa вишe врeмeнa дa сe нeштo урaди, a мaнa je тo штo ипaк нe мoжeш дa питaш нeштo нaстaвникa или нaстaвницу. Meни зa врeмe кaрaнтинa нajвишe нeдoстajу трeнинзи и друштвo.
Свaкo кo je у мoгућнoсти трeбa дa пoмoгнe стaриjим oсoбaмa кojи нису у мoгућнoсти дa излaзe нaпoљe и дa oдe дa им купи нaмирницe кoje су им пoтрeбнe.

Maркo Цвeткoвић 7/2 „Д.T.Кaплaр“

[nggallery id=187]

Прелеп гест наших суграђана и бивших ђака овде.

Више о формативном оцењивању током ванредног стања можете пронаћи овде.

Ковид 19, та мала реч означава опасност која се приближила свима, која вреба свуда око нас и која нам је свима, одједном, променила животе. Све је стало, уведено је ванредно стање, људи су се повукли у своје домове, изоловали… И, иако негде у нама влада страх, не само за себе него и за породицу, пријатеље, све људе, знамо да морамо да прихватимо ову тишину, схватамо да је важно да будемо сложни, на окупу и одговорни. Како ћемо прихватити промене и живот смештен у четири зида?
Добра ствар код ,,корона“ вируса је то што је породица на окупу, можемо више времена провести са њима, играти друштвене игре, гледати филмове и разговарати о свему. Услед ове ситуације морамо да поведемо рачуна о најстаријима јер су они најугроженији. Редовно се чујем са бакама и деком и водимо рачуна да имају све што им је потребно и да не буду усамљени. Такође се и ми морамо придржавати правила како би се ова ситуација што пре завршила. Осећам малу дозу страха, али то брзо превазиђем уз помоћ породице и другова. Прихватила сам ову ситуацију доста добро, али ми није свеједно када видим број заражених и брзину ширења вируса. Највише ми недостаје друштво и изласци напоље. Недостаје ми безбрижност.
За вирус сам чула преко интернета, затим причала о њему са родитељима и пријатељима. Време проводим учећи, са породицом и причајући са друговима. Редовно пратим наставу преко телевизије, свиђа ми се и мислим да је јако лепо осмишљена. У контакту сам са наставницима који нам шаљу задатке и помажу око проблема. Навикавам се на нови начин рада, али ми се више свиђа рад у школи јер постоји интеракција са наставницима и, по мени, се лакше учи градиво. А, највише ми недостаје галама и шаљиве досетке мојих другова.
Ова ситуација нас је научила да треба више да ценимо оно што имамо, будемо пажљивији. Схватамо колико је битно бити сложан, али ми је жао што на овакав начин то морамо да научимо. Ја се надам да ће се ово све што пре завршити и да можемо без страха да изађемо напоље и будемо са свим блиским и драгим људима.

Милица Ђорђевић 7/4, „Д.Т. Каплар“

[nggallery id=186]

[nggallery id=185]