новости Archive - Основна школа "Димитрије Тодоровић Каплар" Књажевац

Свети Сава је био српски принц, монах, књижевник и први архиепископ независне Српске православне цркве.
Рођен је 1175. године као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање и Ане Немањић. Још као дете је обожавао и редовно присуствовао црквеним службама, а иконе су га посебно занимале. Када му је било 17 година, упознао је једног монаха и с њим се убрзо упутио ка манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори, напустивши очеву кућу. У том манастиру се замонашио 1192. године када је и добио име Сава.
Године 1196. велики жупан Стефан Немања напушта своје краљевство – Рашку, и придружује се сину у манастиру Студеница, где постаје монах и добија име Симеон. Исте године и Расткова мајка Ана је напустила свој дотадашњи живот и замонашила се, поставши Анастасија. Две године касније, Сава и Симеон оснивају манастир Хиландар на Светој гори. Симеон је преминуо 1199. године, а само неколико месеци касније проглашен је светитељем.
Почетком 13. века Сава је постао ђакон и свештеник Хиландара, а затим и архимандрит у Солуну. Када се 1207. године вратио у Србију, са собом је понео и мошти свог оца, светог Симеона и тако се измирио с раније завађеном браћом Стефаном и Вуканом. У наредном период српска држава је доживела процват под владавином Немањића. 1219. године екуменски патријарх је на двору Византијског царства, у Никеји, Саву прогласио првим српским архиепископом. Захваљујући Сави, Српска православна црква је постала аутокефална, тј. самостална црква која не зависи од других цркава.
У манастиру Жичи, који је изградио Стефан Првовенчани, Сава је 1234. године своју титулу архиепископа предао свом ученику Арсенију, и тако га прогласио другим српским архиепископом.
Након тога, Сава креће на пут, са жељом да свој живот заврши лутајући неком непознатом земљом. Пропутовао је Палестину, Сирију, Персију, Вавилон, Египат и Анатолију и у сваком од ових предела обишао света места, разговарао с великим испосницима и сакупљао мошти светаца. У Трнову, престоници Бугарског краљевства, разболео се и преминуо 27. јануара 1236. године.
Завештање светог Саве је и дан данас присутно у традицији православне цркве словенских народа. Он је највећи српски просветитељ. Он је човек који је основао манастир Хиландар и који је својом чврстом вером у Бога, веровао и у људе, повезивао их и осветљавао им животне путеве.
О њему су написане многобројне песме и народне умотворине, а дан његове смрти, 27. јануар, обележен је као празник свих школа и многих православних верника.

Имајући у виду тренутну епидемиолошку ситуацију, школска слава ће се у школи обележити одржавањем часа одељењског старешине, на следећи начин:
– Ученицима млађих разреда прве смене у час почиње у 9 сати, а ученицима друге смене у 10 сати.
– Ученици старијих разреда прве смене, група у којој нема путника, у школу долазе у 10 сати, а ученици друге смене, само једне групе, у 11 сати.
Обавезна је употреба заштитних маски за све запослене и ученике.

[nggallery id=469]